Menu

Концепција модела спортског развоја деце

Спортско-педагошки рад спроводи се у четири узрасне категорије у складу са узрасним карактеристикама и специфичностима.

У узрасту од:

3 до 4 године

је увод у редован спортски програм, прилагођавање систему и програму рада на пријемчив, једноставан и интересантан начин уз музику и забаван програм.

4 до 6 година

је успостављање правилног телесног развоја и правилних облика кретања, унапређење развоја моторичких способности, развој манипулативних вештина са лоптом и другим реквизитима.

6 до 8 година

је програм припреме и селекције деце у различите спортске гране. Стицање основног спортског образовања, умећа и вештина са циљем утврђивања идеалног спорта и програма за будући развој у спорту и постизање врхунског спортског резултата или успостављања даљег правилног телесног развоја. Како би остварили ове циљеве неопходно је да деца прођу кроз програм тестирања моторичких способности, мерења у центру за спортско усмеравање, оцену спортске образованости спроведеног свестраног спортског програма.

8 до 10 година

је унапређење свеколиког развоја деце кроз одабрани спорт, уз редовно праћење ефеката путем батерије специфичних тестова и праћења телесног раста и развоја и уз могућност мењања конкретног спорта сваке школске године, односно једног циклуса.

10 до 12 година

је коначно дефинисање спортова у ком је могуће остварити врхунски спортски резултат или успостављање плана и програма рада на будућем успостављњу правилног телесног развоја обзиром да се ради о периоду где долази до појавности већине лоших држања тела и телесних деормитета.

Биолошки раст и развој деце

Моторички развој у великој мери зависи од биолошког раста и развоја деце, а стим и од нивоа зрелости централног нервног система.

Различит ниво раста костију, мишића, лигамената и органа, као и развој органских система, у тесној су вези са физиолошким функцијама целокупног организма, што све утиче на моторичко понашање, које се регулише централним нервним системом. На физиолошки раст и развој може се у одређеној мери утицати разним вежбама, спортским и рекреативним активностима.

То се нарочито односи на регулисање телесне масе, количине масног ткива, као и на количину мишићног ткива. У току рада са децом врши се контрола помоћу одговарајућих антропометријских параметара.

Моторички развој деце

Моторичко понашање деце зависи од њиховог моторичког развоја.

Моторички развој зависи од:

  • Развоја моторичких способности и
  • Развоја моторичких навика.

Ниво моторичког развоја, па према томе и моторичког понашања, зависи од усклађености нивоа моторичких способности и броја ефикасних моторичких навика. Већи ниво моторичких способности доприноси повећању моторичких навика, а развијањем већег броја моторичких навика делује се на развој моторичких способности, што све може да се испољава кроз ефикасније моторичко понашање деце.

Моторичке способности

Од бројних моторичких способности, које се могу поделити на базичне и специфичне, у раду са децом развијају се и контролишу у највећој мери следеће:

  • координација (целог тела, у ритму, брзо извођење комплексних моторичких задатака, реорганизација стереотипа кретања),
  • брзина (једноставних покрета, реакције, трчања),
  • експлозивна снага (ногу, руку, трупа),
  • агилност,
  • гипкост,
  • базична телесна снага (динамичка, статичка),
  • равнотежа (динамичка, статичка) и
  • издржљивост (мишићна, кардио-респираторна).

Све наведене моторичке способности контролишу се одговарајућим моторичким тестовима. Поред ових базичних, развијају се и специфичне моторичке способности путем развоја многих моторичких навика, а многобројним спортско-рекреативним средствима.

Приликом развоја наведених базичних моторичких способности, води се брига о генетској условљености појединих способности, односно о могућности величине развоја, као и о времену утицаја на развој (фазе сензибилитета), како би се ниво тог развоја подигао, а тиме и дуже задржао, те касније одложио период опадања одговарајућих базичних моторичких способности.

Моторичке навике

Моторичке навике (знања, вештине) развијају се применом активности за развој базичних моторичких навика:

  • разна кретања локомоције
  • вежбе обликовања (контрола држања тела, стицање осећаја за покрет),
  • манипулисање разним објектима (бројни реквизити, лопте);
  • игара и разних активности:
  • елементарне игре,
  • спортске игре (вођења, бацања, хватања, шутирања),
  • атлетске активности,
  • игре и активности у води, на снегу и леду,
  • плесови,
  • вежбање на справама,
  • штафетне игре,
  • борилачке игре и
  • теренске игре.

Као што се види, број и ниво развоја моторичких навика (вештина) зависи и од нивоа развијености моторичких способности, а форсирањем неких навика (нпр. Неке спортске игре или вежбања на справама или неке друге) развијају се и одговарајуће специфичне моторичке способности. Те специфичне моторичке способности, уз одговарајућу структуру морфолошких карактеристика (телесне конституције), могу бити добра основа за усмеравање ка некој спортској активности у циљу постизања натпросечних или чак врхунских спортских резултата.

Број и ниво наведених моторичких навика контролишу се одговарајућим тестовима, вежбама и разним спортским активностима.

Психолошки развој

Психолошки развој је праћен биолошким и моторичким развојем.

У првом плану у раду са децом школа спорта води рачуна о:

  • когнитивним способностима (интелигенција) и
  • конативним карактеристикама деце (црте личности).

Когнитивне способности

Највише прихваћена теорија о когнитивном (интелелектуалном) функционисању претпоставља генерални фактор који је одговоран за ефикасност централног процесирања. Ту ефикасност чине регулисањем и контролом:

  • перцептивног процесирања (чулна опажања, највише видом, уочавање разлика, контраста, нијанси, односа и др.)
  • паралелног процесирања (истовремена обрада већег броја информација, закључивање и доношење решења о постављеним проблемима, као и адекватне реакције) и
  • серијалног процесирања (сукцесивна, појединачна обрада већег броја информација, те адекватна реакција).

Применом разних моторичких активности у дужем трајању, а нарочито оних у којима је нагласак на координацијиским проблемима и одржавању равнотежног положаја, може се у одређеној мери утицати на развој генералне когнитивне способности у периоду који обухвата рад са децом у школици. Развој когнитивних способности у значајној мери утиче позитивно на општи дечији развој.

Конативне карактеристике

Модалитет понашања деце одређен је већим бројем нормалних и патолошких конативних карактеристика (црта личности). Спортска школица у раду са децом нагласак ставља на утврђивање и смањење неуротичног понашања. То се ради применом одговарајућих вежби и активности које могу утицати на:

  • смањење анксиозности,
  • смањење инхибиторних конверзија,
  • смањења претеране агресивности,
  • повећање самодоминације и
  • повећање екстраверзије.

Познато је да су деца изнадпросечних координацијских способности емотивно стабилнија, савеснија, екстравертнија, самопоузданија, више сарађују, веће его-снаге од деце која имају слабу координацију. Промене у конативним карактеристикама прате се на основу запажања реализације моторичких задатака у којима је потребна храброст, одлучност, стрпљивост, самоконтрола, сарадња и сл.

Здравствени статус

Здравствени статус је основни критеријум за укључивањем деце у рад на развоју моторичког понашања.

Наравно, то је у случајевима када су деца болесна дужи временски период (обавезно лежање, заразне болести, разни деформитети, лоше држање тела И сл.) Постоји већи број стања који утичу на дечије здравље, али у раду на развоју моторичког понашања пажња се обраћа на следеће:

  • статус организма и
  • постурални статус (правилно држање тела).

Статус организма

Статус организма деце контролише се на прикладан начин:

  • статус кардиоваскуларног система – повременом палпацијом срчаних фреквенција у мировању, одмах после активности и након смиривања организма;
  • статус респираторног система – повременом пажњом на дисање током активности средњег и већег интезитета;
  • појаву неких мањих инфективних жаришта – опажањем понашања и концентрације, те мерењем телесне темпаратуре;
  • стање усне шупљине и зуба – достављањем доказа родитеља о повременом прегледу.

Школа спорта и њени професори су у обавези да сва стања која их наводе на сумњу пријављују родитељима, уз препоруку да се обрате одговарајућем специјалисти, бринући за дечије здравље.

Постурални статус

Правилно држање тела (постурални статус) се контролише у односу на:

  • кичмени стуб – сколиоза, лордоза, кифоза;
  • ноге – О, X;
  • стопала – равна и остали деформитети.

Осим ових прегледа, веома важно за дечије здравље је и обраћање велике пажње на чистоћу тела, одеће и обуће, као и на хигијенске навике деце некад занемарене а веома битне за дечије здравље. Стања која се могу поправити вежбањем (стање кардиоваскуларног и респираторног система и лоше држања тела) поправљају се од стране професора кроз редован И корективни програм, уз адекватан избор и дозирање вежби и активности. Школа спорта ставља посебан акценат у свом раду ка упућивању и подстицају деце на правилно држање тела. За остала стања деце родитељи се упозоравају и упућују на одговарајуће здравствене стручњаке.

Познавање и схватање моторичких активности

Да би деца прихватила и боље напредовала
у развоју свог моторичког понашања, потребно их је упознати са:

  • вредностима моторичких активности, игара и спортских дисциплина,
  • начинима бављења играма и спортским дисциплинама

Вредности моторичких активности, игара и спортских дисциплина
Спорт за децу омогућава да се свако дете упозна са вредностима:

  • самоизражавања – путем орјентације у простору, савладавању разних препрека на свој начин, изражавајући осећања и креативност путем покрета и кретања;
  • активирања одговарајуће мускулатуре и релаксације – путем разних вежби и активности, учећи о вредностима одмора и спавања;
  • социјализације – учећи зашто се деца играју заједно, како се деца играју заједно, када се деца играју заједно и где се деца играју заједно.
  • развојем моторичких способности, моторичких навика и општих способности детета у процесу раста и развоја – учећи које способности омогућавају различите активности у развоју моторичког понашања.

Начини бављења играма и спортским дисциплинама.
Кроз дечији спорт деца се такође упознају и са:

  • правилима и терминологијом – учећи разне игре и спортске дисциплине (у основним облицима);
  • објектима, реквизитима, основним тактикама – у разним играма и спортским дисциплинама, као и начинима побољшања своје активности у њима;
  • могућностима адаптације, модификације и иновације игара и спортских дисциплина у зависности од потребе играча, услова играња, као и размишљања о играма и активностима.

Ставови и вредновање

Спортска школа у свом програму заступа формирање ставова и вредновање моторичких активности и реализује их кроз:

  • Учење о спортском понашању:
  • вођење у групним активностима( способност за учење и сарадњу, подношење победе и пораза, праћење и вођство, приврженост екипи);
  • поштовање разлика код других;
  • свесност о безбедности других;
  • развијање самоконтроле емоција, скромност и интегритет, свесност о сопственој безбедности приликом вежбања или игре;
  • бригу за дечије здравље И правилно држање тела

Спортска школа гаји систем вредности према:

  • учествовању у спортским активностима;
  • коришћењу слободног времена;
  • утицају спорта и спортских активности на околину, понашање појединца и сл.