Menu

Удруженим снагама за правилан развој детета!

           

Udruženim snagama za pravilan razvoj deteta!

Удруженим снагама за правилан развој детета!   

„Немојте схватити ово лично, молимо вас…“, увек је погрешан увод када се родитељима или старатељима саопштавају неки негативни резултати о деци.

Како другачије схватити те резултате него лично?

Ви сте ти који о деци брину, који се труде да пруже што је већи број могућности, прилика да дете напредује и развија се у различитим сферама живота. Управо због те велике уложености, посвећености, је и разумљиво да се понекад осетите увређено, нападнуто, да сте љути када чујете било шта лоше о својој деци. Овај текст је ту да вам помогне да боље разумете поруке оних који се баве вашом децом, да покуша да разјасни шта то ми у ствари радимо и зарад ког циља.

Тешко је бити непристрасан и дати објективне податке о нечијем напретку, нарочито уколико постоји активна укљученост особе (тренера) у процес усмерен ка напретку. Управо зато што је тешко издвојити себе из слике коју посматрамо, користимо технике које нам дају параметре преко којих вршимо процену напретка наших другара, односно полазника програма школице спорта. Начин да учинимо резултате упоредивим и објективним јесте да изаберемо одређени сет мера који ће нам бити показатељи (индикатори) напретка.

Податке о деци прикупљамо како бисмо спроводили програм у складу са потребама и могућностима детета и како бисмо ваше дете усмерили након школице у адекватне спортове и спортске клубове. Из тих разлога пратимо телесни и моторички развој. Телесни развој пратимо у нашој лабораторији за спортско усмеравање, док моторички развој пратимо кроз нумеричке показатеље, моторичке индексе, добијене на тестирањима моторичких способности који се одвијају на редовним часовима у сали.

Шта је то што меримо у нашдете1ој спортској лабораторији? У спортској лабораторији радимо антропометријска мерења: телесна висина, телесна маса, дебљина кожних набора и телесни обими на основу којих утврђујемо стање ухрањености (нутритивни статус). За дете у развоју је неопходно пратити да ли се правилно телесно развија, односно, неопходно је пратити и држање тела (постурални статус). Проблем у држању и гојазности најбоље је и често једино могуће отклонити до 12 године живота. Мерењима утврђујемо да ли постоје слабости појединих мишићних група или мускулатуре у целини. Те слабости код деце могу да изазову појаву различитих поремећаја на кичменом стубу, грудном кошу, горњим или доњим екстремитетима и посебно на стопалу.

Како то радимо? У нашој лабораторији се раде 2Д и 3Д видео анализе тела. То су за разлику од рендгенских зрачења, апсолутно не штетне и не инвазивне методе. Оба типа анализа представљају један од најсавременијих начина одређивања постуралног статуса, 2Д помоћу једне или две камере које снимају тело и 3Д која мери све осе тела. Такође приликом мерења анализирамо и покретљивост појединих зглобова тела који су одговорни за држање тела и успостављање правилног кретања. У ту сврху користимо Клиничке тестове и Тестове мишићне снаге. На тај начин добијамо поуздане информације о конкретним скраћеним и слабим мишићима.

Са друге стране моторички развој пратимо кроз тестирање моторичких способности. Моторичка тестирања обухватају процену гипкости одређених мишића и мишићних група, процену снаге одређених мишића и мишићних група, координацију, брзину.

За свако дете се отвара Спортски картон који нам даје могућност да све прикупљне податке о деци сагледамо као једну целину, као једну општу мапу даљих планова када је рад са сваким дететом понаособ у питању. Одређујемо којој групи и подгрупи ће дете припадати, које вежбе, кретања и конкретне задатке ће дете на часовима изводити, које допунске вежбе личног програма су му потребне, односно који су подстицаји неопходни за правилан телесни развој. У школи спорта основни циљ нам је правилан телесни развој, а спорт користимо као медијум за постизање истог. На првом месту свакако нису спортски резултати, већ је циљ усмерити дете на пут правилног телесног развоја, а истовремено развијајући љубав према спорту.

Дешава се да родитељи упоређују резултате свог детета са резултатима друге деце, и као меру постигнућа користе место свог детета у вршњачкој групи. То не треба да радимо. Свако од нас има свој ритам сазревања и телесног развоја. Биолошки узраст и хронолошки се не поклапају и представљају два различита појма која нам омогућавају да пратимо развој детета. Уосталом, потребно је дете васпитавати да надмаши сопствене резултате, а не резултате друге деце. Можда сте помислили: „Па шта је уопште проблем са развијањем такмичарског духа код детета?“ Поред горе наведеног, проблем је и то што се дете може осетити мање вредним уколико његови резултати и при највећем труду и даље нису довољно добри у поређењу са неком другом децом, и као последица тога може да следи да, уместо да напредује, дете стагнира. Циљ је да мотивишемо дете да из часа у час премашује своје сопствене резултате. Тек када уз труд да сваког дана буде боље у ономе што ради, природно ће постајати све боље и боље и у односу на своју вршњачку групу. Такмичарски „дух“ првенствено развијамо у односу на себе и своје могућности.

Надамо се да је овај текст успео да мало расветли шта све то радимо у школи спорта када дођу периоди мерења моторичких способности и мерења у Центру за Спортско Усмеравање. Такође, потрудили смо и да представимо неке препреке у нашем раду када су родитељске реакције на резултате мерења у питању. Не заборавите, циљ је да удруженим снагама усмеримо дете ка напретку. Ми то не можемо сами! Ви сте део нашег тима баш као што смо и ми део вашег!

( Слике са тестирања моторичких способности, као и многе друге можете погледати на нашем флицкр профилу)