Menu

Школице спорта помажу деци да буду боља у школи

Чини Вам се да вештине које се стичу кроз спорт немају баш велике везе са школским вештинама?

Ако је одговор да, онда верујемо да ћете до краја овог блог поста схватити да није баш тако као што Вам се учинило. Наиме, постоји много различитих вештина које се уче кроз спорт а које касније воде ка томе да деца постижу боље резултате у школи.

Сигурно нећемо успети да побројимо све, али верујемо да ћемо успети да “ухватимо” оне најважније.

Социјалне вештине

SkolicaSporta-003На основу искустава многих родитеља, дете се неретко драстично промени онда када се укључи у „спортски“ колектив. Кажу, постаје много отвореније, самопузданије, спремније да се снађе у свакој ситуацији у којој нема родитеља.

Наиме, часови спорта су прилика да се вежбају разноразне социјалне вештине, од тога да се комуницира са другима, да се тражи и нуди помоћ, подршка, да се научи о толеранцији, фер плеју…

Такве особине су неопходне у школском добу. Често, и онда када се дете не уклапа у школски колектив онако како би то родитељи желели или још важније, онако како би то детету пријало, на спорту, где се деца повезују из заједничког интересовања за одређену активност, настају важна пријатељства која се користе као психолошки ослонац.

Дете, такође, има искуства у проналаску себи сличних другара преко заједничких интересовања, зна како да се обрати другом онда када нешто не постиже само.

Координација у простору

SkolicaSporta-001Не бисте веровали колико тестова показује да је незрела латерализованост хемисфера, односно (не)способност једне хемисфере да преузме доминантну улогу, један од узрока настанка симптома дислексије.

Освешћивањем просторних координата, заправо се ради на побољшању те функције.

Дакле, вежбама које освешћују код детета шта је лево, десно, шта горе или доле, поред, између, изнад или испод, директно се ради на припреми за лакше савлађивање читања и писања.

Запамтите да се оријентација у простору и организованост у простору, директно преноси и на организованост на папиру. Од макро, ка микропростору.

Такмичење са самим собом

У сваком спорту, примарни је циљ надмашити себе. Циљ је данас знати, умети, постићи више него јуче.

Таква врста самонадмашивања, такмичења са собом неопходна је и у школи. На тај начин, дете учимо и да мотивацију тражи у самом себи, пре него да покушава да се својим постигнућем позиционира у групи. Наравно да ћемо временом желети да га подстакнемо и да опроба своје вештине у такмичењу са другарима, али пре свега, желимо да га научимо да примети своје личне снаге и слабости.

Оснаживање, или осећај „ја то умем“

Кроз спорт дете ради на социјално прихватљивим вештинама, којима се може похвалити својим другарима.

Осећање да сте успели да постигнете, научите нешто што се и другима допада, несумњиво помаже да имате бољу слику о себи. Самим тим, чак и ако постоје нека поља у којима дете не постиже добре резултате, кроз спорт има једну базу из које црпи довољно снаге да савлада и оно што не уме.

Радна етика или како се постаје упоран

SkolicaSporta-002Понављање је саставни део учења вештина у спорту. Ретко шта се успева из прве, те спорт захтева константан рад, напор и упорност, а то се сасвим сигурно може пренети као и лекција на школски рад.

Такође, одлазак на спорт у одређеним терминима представља извесну рутину за коју дете учи да издвоји време. На исти начин, аналогно одласку на спорт, дете може научити како да испрограмира свој план учења.

Развијање отпорности на фрустрацију

SkolicaSporta-005У спорту су успони и падови апсолутна неминовност. Из тог разлога је драгоцено и да дете у ситуацији где није једино које доживљава “пад” искуша себе у таквој ситуацији и научи да се из ње може “вратити” још боље.

Таква врста ситуације је погодан терен да дете схвати да „изгубити“, „пасти“, „погрешити“ није ништа страшно, неповратно, већ напротив, да је прилика да се напредује и побољша.

Стратегије учења се могу развијати кроз спорт

У атмосфери у којој раде на вештинама које су им забавне, деца могу да експериментишу са стиловима учења.

Тако на пример, многа деца открију кроз спорт да много лакше уче ако покрет разбију у ситне делове. Вештина “разбијања” материјала који се учи на више различитих делова, у великој мери преносива је на учење у школи.

Многим педагозима и психолозима, таква врста искуства представља мост у проналаску стратегија за лакше учење код деце.

Развијање иницијативе

Спорт изискује преузимање иницијативе да би се могао постићи резултат. Захтева да се дете запита на који начин нешто може постићи и да стави своје стратегије на пробу.

Спорт упућује директан позив деци да сазнају, тестирају себе играјући се, испробавају начине на које могу подстаћи како себе, тако и своје другаре да нешто постигну.

Дакле, немојте сумњати да се кроз спорт могу научити бројне вештине које су директно примењиве у школи. Не заборавите да се основа свих сазнања стиче управо кроз искуства истраживања покретом.