Menu

Како учити дете да учи?

Сулуда је идеја је да је учење само „мучење“, а опет, деца ту поруку доживљавају врло озбиљно јер им је махом тако и преносимо.

Школа се представља као место „морања“ и „терања“, и што су деца старија, та идеја сазрева као истинита теорија о томе шта школа јесте.

Тамо МОРА да се учи, ТРЕБА да се труди, МОРА да се ради…

Свој тој причи придодаје се и важност „култа оцене“ као истинитог мерила знања, иако, када мало размисли, сваки човек може аргументовано да донесе закључак да је то ретко када случај. Учи се зарад оцене, уместо да се оцена добија да би нам показала куда даље са учењем.

Уз то, притисак да се добију одличне оцене понекад нас чини неосетљивим за то колико је дете заправо научило.

Све ређе родитељи застану да размисле, у које сврхе дете уопште и учи.

my-books001Важно питање за сваког родитеља је – Да ли ће Вам за 10 година бити битно то што је Ваше дете имало петицу из српског у трећем основне, ако тада буде буквално бежало од књиге?

Много важније од тога да ли це добити добру или лошу оцену је то да ли ће дете научити да учи и да ли ће заволети да учи.

Да се ми питамо, требало би увести засебан предмет у школи који покрива те две ствари, јер он представља основу за учење свега осталог.

С обзиром да таквог предмета нема, ми смо одлучили да истакнемо важне идеје које би тај предмет требало да садржи, а које Ви код куће можете да примените у раду са својим дететом.

„Улови“ суштину

Не вреди давити се у детаљима ако успут измиче суштина. Важно је знати пронаћи најбитније, јер се касније у складу са том централном идејом допуњује слика детаљима.

Како да то вежбате?

Док заједно читате, увек се враћајте на питања:

  • О чему се овде ради?
  • О коме је ова прича?
  • Шта је овде најважније да запамтимо?

Учите дете да обрати пажњу на наслове и поднаслове који често дефинишу главну тему. Заједно ређајте делове од највише до најмање битних.

Нећемо напамет!

Оно што желимо да дете научи јесте да својим речима исприча главне идеје онога што учи, а не да само напамет репродукује научено.

Проста репродукција, или учење напамет, представља веома плитак ниво учења. Тако научено градиво се врло брзо заборавља. Нажалост, у нашем школском систему се врло често испитује (и највише оцењује) баш то- способност да се учи напамет, односно да се издекламује напамет научени текст.

Међутим, ако желите да дете ишта научи и да му то заправе остане нешто у глави, треба подстицати разумевање.

Како другације можемо да каземо исто ово? Хајде да другачије испричамо ову причу? Када би требало да ово објасниш твом малом брату који не иде још у школу, како би објаснио?

Књига у нашим бојама

my-books001Да ли знате да према неким истраживањима, најбоље ђаке можете препознати из начина на који подвлаче оно што уче? Знати добро подвлачити текст који читамо, у најави значи уштеду времена у каснијем обнављању, а самим тим и учењу.

Прво правило доброг подвлачења је да се никада не подвлачи из првог читања. Најпре треба прочитати текст једном да би дете видело о чему уопште он говори.

Потом идентификујете најбитније појмове у тексту. Шта је најважније? Без чега овај текст не може? Тек онда када се идентификују главне идеје, појмови, враћа се на преглед детаља. Шта нам је још ту важно?

Маргине постоје са разлогом. Користите их да заједно са дететом издвојите најбитније речи којима се може окарактерисати текст, или да нацртате неку слику која подсећа на тему коју текст обрађује.

Уз више се извора боље учи!

my-books001Не знамо зашто се одрасли чуде када је деци досадно да уче.

Па наравно да јесте, ако се све своди на једну једину књигу писану на штур, сведен начин.

Уз то, чак и да је нешто занимљивија, ако само у њу гледамо, вероватно ћемо се временом на њу и навићи. Исто градиво може бити упаковано на много различитих начина.

Ако нам је циљ да дете научи, не постоји разлог зашто га не бисмо подстакли да трага за начинима уз које лакше учи. Уз уџбеник који детету може бити недовољно јасан, можете понудити енциклопедију, слике, видео материјал… На тај начин, подстиче се радозналост детета (што је мотор учења) и приближава му се материја коју треба да научи.

Ако дете лакше памти слике…

my-books001Визуелни подсетници помажу у учењу, јер на врло упечатљив начин могу да сажму суштину градива.

Од тога да то буде слика стрелице, кружића, коцке, до тога да уз текст стоје звездице, кућице, цветови и остало, слике могу бити добра асоцијација која се „лепи“ за оно што се учи.

Препоручујемо Вам да прочитате „Мапе ума“ Тони Бузана и сазнате како се на занимљив начин може структурисати градиво.

Из теорије у праксу

my-books001То је нешто са чим се готово сви одрасли слажу.

Лакше се учи када предмет учења доживи практично. Нема разлога да то не буде и случај са учењем код деце.

Заправо, ма колико ви мислили да је таблица множења важна, за дете не мора имати нешто много смисла да је учи ако не види ста ћему (осим за оцену).

Из тог разлога, користите практичне ситуације, практичне примере.

Донео сам теби, мами и брату по кутију чоколадица. У свакој кутији има 5 чоколадица. Како да најбрже израчунамо колико их има?

Шетамо парком. Видиш, овде је човек засадио дрвеће. Хајде да и ми засадимо једно дрво? …. Оно је листопадно. Зове се тако јер њему лишће пада (опада) у јесен. Зимзеленом, је и зими зелено. Сети се јелке коју китимо за Нову годину!

Повезивање са интересовањима

Бирајте медијуме кроз које дете лаксе учи.

Уколико ће боље радити математику ако користите метафоре тркачких аутића, или ако Барби одлази у продавницу да купи нешто за ручак, зашто не бисте искористили моћ дечије маште и жељу за игром уз рад на математици.

Некада учење лакше иде ако се доживи као забавно, знате?

Планирање учења

my-books001

Велики део похађања школског програма своди се на наметнуте задатке.

Чим је несто наметнуто готово се подразумева да дете нема другог избора осим да ради.

Из тог разлога, учење детета да прави свој план може бити нарочито корисно.

Дете добија доживљај да оно само креира свој распоред (уместо да му је наметнут).

  • Шта зелиш да данас прво радиш?
  • Погледај свој школски распоред?
  • Шта би прво требало?
  • Шта се теби највише допада?
  • Када желиш да направиш паузу?
  • Шта би волео да радиш у паузи?

Честа брига родитеља је да ће дете престати да доживљава школу као обавезу, ако му се учење представи као забавно.

Ако се учење повеже са игром, као да престаје да буде учење.

Зато је важно да знате да ће деца бити нарочито спремна да уче оно што им је забавно.

Заправо, дете најозбиљније и најусмереније учи онда када доживљава учење као забавно.

То је онај унутрашњи мотив за учење који је нама циљ да развијемо код деце.

Прављење распореда (које смо поменули) може водити ка осамостаљивању детета и прављењу довољно простора како за учење, тако и за неке друге активности.

Уз то, онда када дете научи да издваја суштину, да тражи практичну примену онога што учи, да истражује за начинима да сазна што више, само учење ће бити непроцењиво квалитетније.