Menu

Здравим телом до здраве психе

      

Неким људима служи као „издувни вентил“ након напорног дана, некима прија јер им скреће пажњу са свакодневних брига, другима пак помаже да дишу „пуним плућима“, а неким трећим се допада начин на који виде себе онда када су „у форми“.

Разлози су бројни али сасвим сигурно, они који су физичку активност прихватили као саставни и неизоставни део живота, рећиће Вам да она чини да се осећају боље, здравије, срећније.

Има и „научне“ истине у томе. Експерти из области менталне хигјене заиста сматрају да је физичка активност заштитни фактор у односу на неке менталне поремећаје, попут депресивних и анксиозносних поремећаја. Редовна физичка активност побољшава самопоуздање, помаже нам да се каналишемо енергију, да боље спавамо, имамо бољи апетит, уз све друге додатне позитивне ствари везане за наше физичко и психичко благостање. Лекари и психолози су показали кроз бројна истраживања да вежбе попут трчања, пливања, ходања, вожње бицикла, плеса, смањују симптоме анксиозности (узнемирености, нервозе, стрепње) и депресије. Овакав ефекат се ствара због повећања циркулације крви и њеног допремања до мозга уз утицај на ХПА (хипоталамусно-хипофизна- надбубрежна) осу и на тај начин на физиолошку реактивност на стрес. ХПА оса је „у комуникацији“ са другим регијама у мозгу укључујући лимбички систем (који контролише мотивацију и расположење), амигдалама (које „стварају“ одговор на стрес) и хипокампусом који игра важну улогу у формирању сећања, као и у регулацији расположења и мотивације (Схарма, Мадаан, Петтy, 2006)

Па ипак, разлози које људи наводе као изговор зашто да не вежбате могу бити бројни. Типични изговори се огледају у следећем: недостатак слободног времена, преокупираност послом, браком, децом, мањак енергије и ентузијазма, „нисам спортски тип“ изговори, финансијске баријере, тешкоће у организацији, недостатак подршке неког са ким би се вежбало итд. Као што смо рекли- бројни су.

Па опет, ма како валидно деловао, ни један од ових разлога није довољно добар. Постоји увек начин да се вежба, само уколико ви то желите. Мале промене у свакодневном функционисању учиниће да се осећате боље и здравије.

Ево неких предлога како то можете да урадите:

   Одведите децу „пешака“ у школу, а онда убрзајте корак на путу до куће.

   Пронађите онлине пилатес, аеробик или сличан сет видео снимака и испред свог ТВ-а вежбајте као да сте у теретани.

   Пустите музику док чистите кућу и заиграјте.

   Мерите време на путу од посла до куће. Можете ли убрзати темпо?

   Користите степенице.

   Изађите из аутобуса станицу раније или уђите у аутобус станицу касније.

   Прошетајте свог пса.

   Урадите ујутру пар вежби истезања. (можете их пронаћи једноставним куцањем на гоогле претраживачу)

   Шопинг шетња (па макар и до пијаце, продавнице) је одличан начин да се сагоре калорије.

   Придужите се свом детету и игри.

   Уместо да причате телефоном, прошетајте се до комшија.

Не саботирајте сами себе. У сусрет Дану менталног здравља, 10. октобра, направите мале промене које ће учинити да се психички осећате боље.

Тwо фемалес, поссибле а мотхер даугхтер теам, јог барефоот он тх

Уколико бисте желели да изаберете спортску активност која посебно одговара Вашем телу, потражите помоћ стручњака у нашем Центру за спортско усмеравање који ће урадити потребна мерења и за Вас направити програм вежбања.

Занимљива брошура из иницијативе која је покренута прошле године о промовисању физичке активности: Лет’с гет пхyсицал! Пронађите занимљиве податке и савете