Menu

Шта се крије иза лењости?

 

Лењост. Особина коју толико често користимо да оправдамо то што деца не постижу високе (или барем просечно добре) резултате у школи. Још чешће је ова особина изговор да се не потрудимо да сагледамо мало испод површине успеха које дете постиже у школи и видимо да лењост уопште и није „примарни“ узрок оног због чега смо најчешће љути.

„Ма он је паметно дете, само је лењ…“

Много важније од тога који ћемо епитет придати дететовој личности је шта можемо учинити да дете боље разумемо и да му помогнемо да се усмери ка путу на којем ће бити успешније, функционалније, задовољније.

лазyПре свега, важно је да размотримо опцију која најчешће није прва која прође родитељима кроз главу онда када дете постиже лоше резултате у школи. Наиме, не постоји родитељ који жели да помисли да је његово дете мање паметно или способно у односу на другу децу. Због тога понекад закасне да препознају да му је потребна помоћ и окривљују га да је лењо. Постоје деца која имају слабије когнитивне капацитете и која на неки начин „заостају“ за својим вршњацима. Такво дете некада заиста „чини све што може“, али зато што постиже слабије резултате, родитељима делује као да се оно не труди довољно. Да не бисте вршили додатан притисак на дете, важно је да уколико постоји сумња да дете заиста покушава да постигне што боље резултате али когнитивно „каска“ за другом децом, најбоље је решење проценити когнитивни статус детета и видети како му је могуће помоћи (уз посебне задатке, додатним програмом рада после школе и слично).

Не бисмо погрешили ако кажемо да деца, онда када се не осећају обесхрабрено, тужно или љуто, у принципу желе да постижу добре резултате. Они желе да залуже награде, да заслуже одобравање и желе да нас учине поносним. Понекад се стрепња да то неће моћи да ураде успева да се сакрије иза „бунтовничког“ става који често чујемо кроз реченице типа: „Ма шта ће мени математика кад ионако никад нећу да је користим!“ Процена да ће моћи да наиђе на разочарење води све даље и даље у одбијање, што наставници и родитељи тумаче као лењост.

„Нема запосленијих људи од оних који неће ништа да раде.“ Молијер

Када говоре о лењости, родитељи се у највећем броју случајева жале на оне ситуације када дете упрокос свом „усмеравању“ од стране родитеља бира да се „излежава“ по цели дан (или томе слично). Према речима родитеља, ту увек постоји изговор да се не учи и родитељске (и не само родитељске) примедбе ту ништа не помажу. Понекад је обрнута стратегија може да се покаже као делотворнија. Уместо да издајете команде, придружите се детету у активностима које ради онда када заправо, по Вашем мишљењу, не ради ништа. Можда ћете кроз њих схватити шта је детету потребно, односно зашто је све занимљивије од учења. Не постоји недостатак мотивације по себи, он је увек недостатак за нешто, у односу на нешто. На тај начин можемо боље разумети дете, а онда када га разумемо, можемо му помоћи да се врати назад на „школску“ трасу.

„Није лењ само онај ко ништа не ради већ и онај ко би могао више да ради.“ Платон

ИД-100171439 (1)

Систем код нас још увек није довољно прилагођен да излази у сусрет даровитој деци. Систем се махом ослања на ентузијасте који „преузимају“ интересовања детета у своје руке да би их даље усмеравали и подстицали. Још чешће, таква деца, која такође имају „посебне потребе“ из досаде (која произилази из недовољно подстицајног материјала) постају „лења“. Нека даровита деца се сама труде да подстицај надју у другим ресурсима, али много више деце одустаје од улагања напора у школске активности. За кратко време, од система „лако ћу ја то, ионако сам паметан“ долазимо до тога да детету опада успех у школи јер је престало да се бави школским материјалом.

Као и у свим нашим текстовима до сада, акценат је и овде на тежњи да разумемо зашто дете ради то што ради. Важно је да погледамо шта се скрива иза тог епитета.

Слабији когнитивни капацитет? Неподстицана даровитост? Стрепња? Очекивања родитеља? Превелика попустљивост од стране родитеља? Или учитеља, наставника? Тежња да се скрене пажња у односу на породичне проблеме?

Свако понашање има своју интерну логику. Ако желимо да радимо са дететом, на нама је да је разумемо.