Menu

„Изађеш на терен кад је најтеже…и победиш“

Еуфорија која се распламсала целом Србијом (и широм ње), после великог успеха наше репрезентације на светском првенству у кошарци, полако јењава. Међутим, без икакве дилеме, наша кошаркашка репрезентација је ове, 2014. године, освојивши сребрну медаљу ушла у незаборав. Сигурно се и вама провукла следећа мисао кроз главу онда када сте били на дочеку испред Скупштине или сте пак пратили пренос дочека:

Да ли нека друга земља овако дочекује своје шампионе?

Стиче се утисак да за нас кошарка није само спорт, да он значи нешто много више, као што је више пута и сам Александар Ђорђевић изјавио. Међутим, сличан утисак бисмо могли да стекнемо и гледајући раније дочеке наших ватерполиста, одбојкаша, тенисера… У малој земљи као што је наша, спорт је пут којим се може ходати са дивовима. Спорт даје шансу да кажеш целом свету: „Ја сам из Србије“ и да знаш да ће то име бити препознато.

Зашто смо и ми одлучили да један чланак посветимо овој теми?

Сваком детету је потребан шампион. То је неко чији лик стоји пред дететовим очима као симбол, метафора за истрајност, снагу, победу. Детету је потребан неко ко ће показати да се „дивови“ могу победити и да и онда када нико не очекује победу и да напоран рад и неукротива жеља могу дати плодове. Сматрамо да је то нарочито важно у време када све чешће видимо примере (искључиво) неукротиве жеље који без много рада успеју да преотму најгледаније термине на телевизији. Лепо је било чути да деца поново сањају о томе да једног дана стоје на тераси Скупштине града Београда дочекивани од стране толико великог броја људи.

Лепо је чути да су ових дана били актуелни неки други идеали.

Онда, када све чешће видимо пред собом разноразне покушаје да се новцем купи љубав, слава, успех, добро је знати да постоји место где побеђује рад и упорност и где није битно које марке су ти патике, која кола си успео да купиш и у каквој кући живиш. На терену се људи профилишу по томе колико су фер у игри, колико знају да истрају онда када не иде, колико бодре своје саиграче. Битно је шта сте у стању да покажете и колико је „срца“ остало на терену.“Знаш како се постаје шампион? Изађеш на терен кад је најтеже и победиш.“ (диван цитат из филма „Небеска удица“) Спорт даје искуство победе и пораза. Спорт нам, уз то, међутим даје и прилике да научимо да се са тим искуствима носимо и да се из њих даље развијамо.

Шта је успех ових момака који су име наше земље довели у фокус света? Успех је то што су децу вратили на кошаркашке терене. Успех је то што ће годинама касније, важне секунде утакмица бити инспирација младим људима који ће вредно тренирати да и они једног дана буду део историје.

Тим Школице спорта покушава да спортске вредности, фер игру, сарадљивост, тимски дух, истрајност, дисциплину, рад, пласира деци са којом ради. Иако су усмерене спортске активности предмет трећих часова Школице, сваки рад у сали је погодно тле да се деци преносе важне поруке о томе шта су то праве спортске вредности које мора поседовати сваки добар спортиста.