Menu

Бајке. Читати их деци или не?

           

Bajke. Čitati ih deci ili ne?

Бајке. Читати их деци или не?       

Реч је моћно оружје онда када се налази у рукама вештог борца. Вековима, када није било ни помисли о томе да би нешто попут покретне слике могло да постоји, говорена и писана реч, коришћена је да отвори умове, да подстакне нове идеје и распламса осећања слушалаца или читалаца. У свакој култури, речи су били водичи за младе особе, коришћени да их усмере и оснаже на путу да остваре своје потенцијале.

Ваљда су из те тежње настале и бајке. Моћне, магичне, блиске уму, у исто време и блиске и далеке од „стварности“, без бајки је тешко замислити детињство.

имагес (1)

   “Ако желите да вам деца буду интелигентна, читајте им бајке. Ако желите да буду још интелигентнија, читајте им више бајки.” – Алберт Ајнштајн

Међутим, пре пар месеци интернетом се захухтала дебата о томе да ли бајке треба читати деци или не. Наиме, професор Универзитета у Оксфорду Ричард Донкинс изјавио је да родитељи не би требало да читају бајке својој деци јер су штетне за њихово даље образовање, тиме што усађују погрешну идеју о натприродном. “Постоји веома занимљив разлог зашто принц не може да се претвори у жабу- статистички је исувише невероватно”.

   Зар је добра ствар наставити са фантазијама из детињства, ма како магичне оне биле? Или би било боље да негујемо дух скептицизма? , каже професор Донкинс.

Његове изјаве су убрзо наишле на оштру критику. Једна од њих је да деца знају да прича о жапцу који се претвара у принцу није заправо прича о водоземцу са способношћу да се трансформише. “Известан степен магичног садржаја подржава развој имагинације”, каже професор Ивон Кели (Университy Цоллеге Лондон). Професор Доминик Вајс са Института за Образовање у Енглеској, додаје да бајке помажу деци да савладају читање и побољшавају њихово разумевање света. Фантазија помаже да дете мисли изван оквира и на тај начин отвара пут инвентивности (која може довести до касније великих открића). Постоје истраживања која говоре да деца која слушају прице показују боље резултате на тестовима писмености или школског постигнућа, али и на тестовима који испитују ниво социјалног и емотивног развоја. Многи стручњаци се слажу да би било бесмислено подучавати децу само оним сценаријима који су статистички вероватни.

Ричард Доункинс је на крају ипак модификовао своје првобитне изјаве и објавио на свом тwиттер птофилу да ипак, бајке могу бити корисно средство за увежбавање критичког мишљења код деце јер деца временом уче да виде кроз одређене лажи. Многе бајке негују натприродно али уколико се успостави равнотежа вероватније је да ће подстаћи критичко мишљење.

Још и пре него да се ова дебата покрене, било је гласова против бајки. Неке од њих потичу од феминисткиња које се буне против тенденције да девојке у бајкама махом бивају пасивне, упадају у проблем чекајући принца, односно мушкарца да их спасе. Коју поруку преносимо младим девојкама онда када их учимо да је принц тај који их спашава, док често она сама за себе није способна да ишта друго учини? Неки аутори су се бунили у вези са „нереалистичним“ исходима, где добро увек побеђује зло (што је нешто на шта се у “реалности” не можемо ослонити). Други су се пак, с правом побунили против стереотипа који намећу бајке а то је да су принцезе и принчеви увек физички лепи, да физичка лепота махом иде са добротом, док је ружно махом и зло. Требало би да учимо децу да је физичка лепота независна од унутрашње лепоте, сугеришу. Такође, онај ко је “добар” никада не чини ишта лоше и обрнуто. Ликови су представљени или као апсолутно добри или апсолутно лоши. Ретко се дешава да је један човек у исто време способан за оба. Нећемо помињати бежања од куће, удаје са шеснаест година, и слично.

Међутим, ма колико критика да је упућивано, чини се да је ипак увек било довољно простора у нашим срцима за бајке. Готово да је неоспорно да су оне деци занимљиве, да их подстичу да се замисле над судбином јунака, да постављају питања и повезују детаље из бајке са детаљима из сопственог живота. Иако услед презаузетости родитеља, навика да се читају бајке пред спавање полако бледи, многи родитељи и даље деци с времена на време прочитају неку бајку или са њима одгледају цртани филм. Наиме, продукција “Дизни” филмова, што могу потврдити бројни гледаоци широм света, у последњих пар година мења карактер бајки које прави тако да они излазе у сусрет критикама стручњака и подучавају децу вештинама које су потребне за време у којем живимо.

Ево пар примера који показују колико се изменио карактер бајки које се деци приказују данас:

тумблр_мзвхв9ДМX01qјqпл4о1_500

„Не можеш се удати за човека којег си тек упознала“, Елса / „Ледено Краљевство“ (савет упућује својој сестри, Ани)

"Сометимес тхе виллаин анд тхе херо аре оне анд тхе саме"... "Понекад су зликовац и херој једно и исто"

„Сометимес тхе виллаин анд тхе херо аре оне анд тхе саме“… „Понекад су зликовац и херој једно и исто“

имагес

Принцеза Тијана ради вредно да би остварила своје снове не цекајући принца да јој их оствари. :)

Шта год да Ваша деца читају, гледају или слушају, пратите. Усмеравајте. То је важан и тежак посао. Али је родитељски….па с тога делимично, и мора бити леп 🙂

Бајке могу бити корисно дидактичко средство, али на “учитељима” је да добро и паметно искористе материјал који имају на располагању. Као и увек, реч остаје моћно средство у рукама неког ко зна да га правилно употреби.