Menu

Све муке даровите деце

           

Sve muke darovite dece

Све муке даровите деце      

“Деца са посебним потребама” синтагма је коју најчешће користимо да бисмо политички коректно могли да групишемо децу која имају неку врсту проблема или тешкоће, здравствене или психичке, која их по постигнућима, потенцијалима, особинама разликује од осталих вршњака. Међутим, стављајући приоритет на рад са децом која се суочавају са таквим типовима проблема, понекад занемарујемо групу деце која се такође може сврстати у “децу са посебним потребама” и којој је наша пажња итекако потребна.

артицле-0-18Д052БА000005ДЦ-32_634x402Говоримо, наиме, о даровитој деци.

Даровито дете је оно за које претпостављамо да има натпросечан ниво способности у било ком домену (уметности, језику, математици, друштвеном или физичком домену…) чиме потпада под категорију коју чини само десет процената његових вршњака. Терминолошки разликујемо даровиту од талентоване деце по томе што су талентована деца већ на неки начин доказала своје способности и имају такве резултате који их сврставају у највиших 10% вршњака. Надарено дете има потенцијал који не мора да буде још увек остварен. Некада се разлика прави и у вези са тим да је надареност “природна особина” док се таленат системски развија. Оно што би систем требало да ради, јесте да свако дете третира као потенцијално даровито, односно да буде у довољној мери осетљив на индивидуалне разлике деце, дечије потребе и буде спреман да својим програмом одговори, а таква акција врло често изостаје.

Даровитост детета понекад препознају родитељи, а чешће учитељи и наставници, јер имају прилике да дете упореде са групом вршњака. Даровиту децу често препознају по натпросечној способности расуђивања, лакоћи при усвајању нових сазнања, добром памћењу наученог, вербалној елоквентности и богатом коришћењу језика, радозналости , оригиналности у размишљању, истрајности при решавању изазовних задатака све док се не постигне тражени, или довољно добар резултат, смислу за хумор који је другачији од оног који имају његови вршњаци…

96а703фдц94еа6ца847а673цц211е1цаДаровита деца често не наилазе на разумевање одраслих, вршњака али ни система у целини. Због тога даровиту децу некад знамо да окарактеришемо као “проблематичну” или “неприлагођену”. Наиме, због тога што им се школски материјал углавном чини неизазовним, она лако упадну у досаду, и из досаде задиркују, узнемиравају другу децу или се изолују, удубе у своје мисли и не примећују околину. Често знамо да помислимо и да су “безобразна” или “неваспитана” јер знају да се умешају у разговоре одраслих и да исправљају одрасле, или одбацују њихове аргументе као бесмислене. Због тога што се очито разликују по интересовањима и особина, имају често проблема да се интегришу у друштво вршњака. Навикнуто да све ради са лакоћом, даровито дете често уме да “закине” на неком задатку бавећи се нечим за њега битнијим, а да онда бурно одреагује на упућену критику.

Чак и онда када се даровито дете препозна, односно када се усмере снаге ка стимулисању детета у сфери онога што му иде од руке, одрасли често знају да занемаре неке веома важне ствари. Исто као што дете можемо заробити, нажалост, у категорији “заосталог” исто тако можемо заробити дете у категорији “напредног” те остати неосетљиви на велики број дететових дилема, недоумица, размишљања, питања… На пример, на то да може имати тешкоћа и проблема у разумевању неког школског материјала ван домена у којем је даровит те, да не успева да се носи са вршњацима и да се осећа одбачено, да не разуме одређену животну ситуацију и тражи објашњење… Наиме, често знамо да заменимо дететову даровитост у једној (или више области) генералном способношћу да дете све разуме, постигне, оствари. “Ти си паметно дете, биће то теби лако.” Заборављамо да говоримо о детету, а детету је потребно вођство, подршка и, поврх свега, разумевање.

Цхилд-ПродигyНе треба мешати надпросечну интелигенцију са надпросечним талентом. Наиме, даровитост је често праћена високом интелигенцијом, али то није увек правило. Дете може постизати одличне резултате у једној области, а да нема високу интелигенцију (Знамо да има високу интелигенцију тако што применом мерног инструмента, одређеног теста, утврдимо да има. Тест често може бити неосетљив баш на тај један спектар даровитости који има дете). Често се детету које је даровито прећутно укине право на додатна објашњења јер се крене од претпоставке да ће оно то моћи само. Ако је дете надарено, оно је интелигентно (што често може бити заблуда) па су додатна објашњења сувишна. Свако неразумевање се онда сагледава као лењост, неодговорност или безобразлук. А дете? Дете остаје збуњено, повређено, изопштено.

Малопре смо поменули тешкоћу на коју може даровито дете да наиђе, а то је уклапање у вршњачку групу. Даровита деца имају потребу за одржавањем односа са децом која су са њиме једнака по календарском узрасту али и по менталном… Код даровите деце се та два често не поклапају, те у односу на децу свог узраста изгледа другачији, “паметнији”, “зрелији”… Оно што другој деци дође готово природно,а то је дружење, игра, комуникација са вршњацима, код даровитог детета је нешто што изискује напор… Понекад га наставници и родитељи природно издвајају потенцирајући његова постигнућа, укључујући га у специфичне активности што додатно отежава “уклапање”. Вршњаци понекад могу бити сурови према различитости. Да би дете могло да буде део вршњачке групе, дете треба да научи да поштује другу децу иако му не сличе по интересовањима, треба да прихвати њихова, а и своја ограничења, разуме их и да сарађује са групом. Ово су, морате да признате, вештине које ни многи одрасли не знају, те је утолико више деци потребна помоћ, подршка, пажња и вођство.

Иако се ситуација доста изменила и прича о индивидуалним програмима како за децу са развојним, здравственим, психолошким проблемима, итд. тако и за надарену децу почиње полако да добија своје место, ситуација није још увек ни близу оној какву бисмо идеално желели. С тога, родитељи и наставници морају смислити начин да изађу у сусрет детету, да одрже његово интересовање за школу, негују и развијају таленат. При томе, мора се водити рачуна да обезбеђивањем адекватног програма за дете (у виду додатних часова, активности, кампова итд.) не изолујемо додатно дете из вршњачке групе.

Наш систем рада у школици спорта грађен је на индивидуалном приступу. Непрекидан процес развијања система прикупљања података о деци пружа нам могућност да утврдимо потребе сваког детета, а метод рада на сваком часу пружа могућност за задовољење утврђених потреба. Успешно постижемо да задовољимо потребе надарене деце али и деце која имају слабије развијену моторику или која имају лоше држање тела, равна стопала и друге постуралне поремећаје. Слично је и са децом која имају проблем или поремећај пажње, лош модел понашања. Трудимо се да будемо посебно осетљиви на потребе сваког детета.

Кључ рада са даровитом децом је осетљивост, подршка, подстицај и разумевање. Подстицати даровито дете је исто толико важан посао као и асистирање детету са психичким или здравственим проблемима. Не сме се десити да се за даровито дете нема времена.

Заправо, за сву децу, увек се мора наћи довољно времена.