Menu

Шта треба да знам када дете шаљем на вишедневне едукативне или спортско – рекреативне програме

Уколико размишљате да своје дете по први пут пошаљете од куће, честитамо!

Ово је велики корак за вас и разумемо уколико осећате благу анксиозност у вези са тим како ће се снаћи дете, али и како ћете се снаћи Ви, одвојени од детета. Верујемо да вам се по глави мота прегршт питања те покушаћемо да на барем део њих одговоримо.

Како да знам да је моје дете спремно да самостално иде на камп?

Многи стручњаци ће говорити о емоционалној, психичкој зрелости али у највећем броју случајева за дете не знате да ли је заиста спремно док не оде. Искуство каже да би то могло бити са четири године живота код неке деце, али већ са пет је већина деце спремна да се на више дана одвоји од родитеља и буде учесник неког едукативног програма. Међутим, уместо да се водимо тиме ког је узраста дете, битније је обратити пажњу на особине, склоности и навике детета.9271300484_68бе1ц284ц_з

Разумно је очекивати да уколико је Ваше дете навикло да константно има пуну пажњу усмерену само на себе, можда ће му теже пасти то што педагози (професори, организатори) на вишедневном боравку морају да пажњу усмере на већи број деце. Уколико се дете никада пре није одвајало од родитеља (није раније остајало само код родбине, пријатеља без вас), а притом није припремљено за одлазак, сасвим је могуће да ће дете тешко поднети одвајање. Међутим, искуство нас научило да ни то не мора бити случај. Понекад се деси управо супротно- да дете то доживи као једну нову авантуру у коју је лепо упустити се. Уколико дете само показује иницијативу, жељу да иде, можете претпоставити да је „озбиљно“ у тој намери, односно да то заиста жели. Уколико се пак бојите да је дете стидљиво, повучено, да се неће снаћи добро, најбоље би било да га само добро припремите и онда пустите да се опроба у новој ситуацији. Уколико дете шаљете на спортски камп, а не воли физичку активност и на редовним часовима спорта показује велики отпор, могуће је да баш на кампу уз целодневни боравак са другарима доживи свој напор, залагање и труд на тотално другачији, нов начин. Да непријатност савладавања лењости у мишићном напрезању доживи као задовољство и радост учествовања, забаве и игре.

Како треба да изгледа едукативни програм на који шаљете ваше дете ?

Наш савет је да најпре потражите дневни програм. Он ће вам све рећи. Важно је да време буде испуњено активностима од почетка до краја дана, тако да дететова пажња буде окупирана све време, односно усмерена на боравак и активности едукативног програма (Упутите га да се потруди да нешто научи, да буде активан, да се игра са другарима, да се забавља, да чита, уместо да а не да мисли о кући, родитељима ако му то представља проблем). 9268572749_1770б6ф8ф9_зДа би деца све време била ангажована, веома је битно да и слободно време буде организовано (забавни програм, игре, секције).

Неопходно је да дете буде у потпуности сигурно да су родитељи ту за њега, да мисле на њега и да је одвајање само привремено. Објасните, поручите детету: “Одлазиш са дивним учитељима са којима ћеш се супер провести. Ја као твој родитељ који те волим највише на свету њима у потпуности верујем и знам да ће за тебе учинити све што је за тебе најбоље…”. Поред тога што је потребно ово вашем детету да кажете, битно је да у то и верујете када му то саопштавате. Ако то није случај још једном поразмислите о одвајању. као користан алат у разговору можете употребити метафору “бродића”, који као и деца, одлазе повремено из сигурне луке, путују, упознају различите крајеве света да би се на крају пустоловине вратили свом полазишту (својој кући, родитељима).

Како да се понашам када се чујем телефоном са својим дететом?

9265839868_1дд6е63947_зЧесто је случај да се деца чују са својим родитељима током боравка. Никако није добро да то буде свакодневно уколико су деца мала (деца до 9 година) и знате да могу имати проблем. У том случају најбоље би било да се чујете највише једном, средином боравка или уколико је то могуће ни једном (ако је то договор између родитеља и организатора). Деца у моменту када се чују са родитељима осете (или се подсете на то) колико им родитељи недостају, пожеле да су они ту са њима, неки се расплачу и растуже, чак иако су до тог момента били веома срећни и задовољни игром и дружењем са својим другарима. Тада је потребно да се потрудите да их утешите, да их охрабрите. Реците им да сте ви ту за њих, да мислите стално на њих али да знате да је овај боравак веома битан за њихово одрастање и да ту могу свашта лепо научити. Подсетите их на другаре који су са њима, упутите их на игру и забаву. Кажите, да ви такво дружење не можете пружити када су са вама и да користе то време када су ту са пуно другара и када имају могућност да више сати у току дана проводе у забави и игри са много друге деце. У току разговора, најбоље је да питате о активностима ( шта су радили, шта ће радити наредног дана) уместо да причате о дешавањима код куће или им говорите да вам недостају ид а једва чекате да их видите. Реците да једва чекате да вам све испричају кад се врате и да се потруде да што више ствари запамте.

Шта ако чујете да недостајете детету?

Уколико је дете са искусним педагозима/едукаторима то неће бити проблем. Нема разлога да се узбуђујете јер ће они знати како да умире дете, како да пронађу начин да му боравак учине занимљив и поред нормалних тренутака дететове „слабости“. На крају крајева, ако је програм испуњен, дете ће убрзо заборавити на сузе и усресредити се на активности. Деца много више знају да се опусте, препусте и уживају него ми одрасли, веровали или не! Након разговора са родитељима и великих суза, често се дешава већ истог момента обришу образе и наставе са другарима тамо где су стали. Зато понекад стручњаци и кажу да су деца “лабилнијих емоција”. Врло лако негативно осећање може постати позитивно уколико је дете са људима који знају како да на адекватан начин поступају са дететом. Разумемо да родитељи са друге стране жице сигурно брину и остају дуго под утиском како њихово дете тешко подноси то што није са њима. Међутим, у том случају најбоље је да контактирате педагоге који су са децом да бисте добили праву информацију о стању ствари. Подсећамо да, под условом да је програм добро организован, да су деца са добрим и искусним педагозима, (можда је тешко поверовати) њима је у програму који је креиран према њиховим интересовањима и потребама, где су у друштву вршњака, много забавније него са родитељима.

Коме је најбоље поверити дете?

Дете је најбоље поверити некоме у чији сте се квалитет рада већ уверили. 9267247567_7е2673ц266_зНајбоље је да то буде неко код кога ваше дете похађа редован програм, јер верујемо да сте на тај начин имали прилике да се уверите у квалитет рада, посвећеност деци и одговорност према раду. (Уколико се дете води на море или на скијање, важно је знати да педагози који програм воде имају искуства у вођењу и могу да на безбедан и одговоран начин управљају активностима програма). Пожељно је да сама деца имају позитивна искуства са неким од едукатора, педагога (нарочито уколико детету нису позната друга деца). Пожељно је да педагози познају добро ваше дете, да су упознати са навикама, потребама и специфичностима вашег детета (те је то још један од разлога зашто би дете требало поверити људима који са њиме иначе раде у оквиру неког редовног програма).

Шта ако је мени тешко да поднесем одвајање од детета?

То је потпуно разумљиво. Међутим, најбоље је да то не показујете детету док причате са њим. Разлог за то је једноставан – вероватноћа је да ће пожелети да се врати кући. Неки организатори обезбеђују снимке дневних активности па своје дете можете свакодневно виђати на снимцима. Пренесите организаторима своје потребе и уместо да самоиницијативно зовете дете кад год то пожелите. Успоставите план комуникације са педагозима који воде дете.

Како да припремим дете за одвајање?

Дете треба упознати са тим шта је програм, које су активности у оквиру програма, шта се тамо ради, шта све тамо може лепо да се научи и доживи, али исто тако треба водити рачуна да се то представи као позитивна и забавна идеја. Добро је то показати кроз снимке, слике, илустровати детету како је то бити са другарима. Важно је рећи детету колико тамо остаје, са ким тамо остаје и рећи му где ћете ви бити за то време. На тај начин детету чините јасним да ви током тог периода њему нећете бити доступни. Користите се „триковима“ уколико осетите да се разговор „кочи“: „И ја бих ишла када би то било за одрасле… Ја када сам била мала, мене су твоји бака и дека често слали, сваке године, некада и зими и лети. Сећам се да су ми јако недостајали али исто тако се сећам да ми је увек било забавније и лепше са другарима него са родитељима. Потруди се да што више ствари тамо запамтиш да би могао да ми покажеш када се вратиш кући, све то лепо шта си научио!“

Уколико ваше дете које шаљете имају брата или сестру који остају са родитељима код куће то можда може бити њихов највећи проблем приликом одвајања. Тада се може јавити љубомора која им не дозвољава да размишљају о лепим стварима могућег одласка. Можете им рећи како они својим одласком доказују да су самостални и одрасли и колико ће их сви више поштовати и уважавати када се врате. У случају да су брат или сестра млађи, родитељи би требали да им објасне да су они исувише мали и да не знају да воде рачуна о себи и да ће свакако када порасту и они ићи. У супротном, ако су старији, договорите се да они кажу свом млађем брату или сестри како су већ били и да имају прелепа искуства, да су се пуно играли и да им је одлазак пуно значио. Доживљај да се нешто важно пропушта тиме што се одлази је оно што се доживљава као проблем. Међутим, важно је нагласити детету да тиме не само да се не пропушта ништа већ се много тога добија.

Уз адекватну и добру организацију, едуактивни програм може бити сјајно искуство за ваше дете. Он је прилика да се дете забави, научи неке нове вештине, дружи се и искористи своје слободно време уживајући у природи и са другарима. Родитељима који су презаузети током године, ово може бити прилика да се одморе и посвете активностима које њима годе.

Одвајање детета од родитеља јесте велики корак на путу ка тестирању граница између родитеља и деце и успостављању самосталности код детета. Одлазак у другу средину оставља могућност да се експериментише, истражује да би се на крају са многобројним утисцима дете вратило у своју породицу. То је велики корак за родитеље, јер одлазак захтева од родитеља да суспендују понекад веома јак заштитнички порив и пронађу начин да се носе са стрепњом у вези са тим како ће се дете снаћи.зимски-кампови-у-марту-3

Школица спорта Покрет За Окрет већ годинама води децу на летње и зимске кампове. Многобројни задовољни родитељи и још задовољнија деца сведоци су наше професионалности и посвећености, доброј организацији. Слике са наших кампова можете погледати на нашем флицкр профилу, а видео материјал на нашем Yоутубе каналу. За све додатне информације у вези са камповима пишите нам на покретзаокрет@yахоо.цом или нас контактирајте телефоном.